Šta biznisi mogu da učine da se prilagode potrebama potrošača nakon Kovid-19 krize?

Kriza koju je pokrenula pandemija koronavirusa promenila je naše potrošačke navike, ali i način poslovanja generalno. Biznisi koji su uspeli da se brzo prilagode situaciji su prebrodili prvi talas krize, ali se borba tu ne završava već ishod zavisi od budućeg odnosa sa potrošačima.

Treće izdanje EY Future Consumer Index-a daje vlasnicima biznisa smernice kako da odgovore na potrebe potrošača. Indeks je globalnog karaktera, ali za sada uključuje samo 18 zemalja i plan je da njihov broj raste kako bi se dobili precizniji uvidi.

Za početak, bitno je da znamo da 50% potrošača veruje da će se njihov život i potrošačke navike značajno promeniti na duže staze. 

Neke promene su tehničke prirode i prevashodno su formalne, a potrošači se adaptiraju. Jedna od takvih promena jeste porast onlajn prodaje na koju se veliki broj ljudi, čak i onih kojima nije bila bliska, navikao odmah na početku krize. Druge su unutrašnje promene u potrošačima pod uticajem krize – modifikovane su njihove vrednosti i pogled na život. Ove promene morate ispratiti ako želite da ponudite odgovarajuću uslugu. 

Istraživanje pokazuje da 40% potrošača teži vraćanju u normalno stanje, iako većina misli da će se ono što doživljavaju kao normalno izmeniti u odnosu na period pre korone. 

Pretpostavlja se, na osnovu dosadašnjih uvida u ponašanje potrošača, da će se dalje razvijati 5 vrsta kupaca koji se razlikuju po svojoj osnovnoj motivaciji, kojoj treba da prilagodite svoju ponudu.

1. Oni kojima je ključna pristupačnost – nisu im bitni brendovi, već da proizvod koji kupuju „radi posao“. Ovo je najveća grupa potrošača. Najčešće žive sami i u pitanju su radnici sa najnižim primanjima. Reaguju na porast cene i promeniće brend ako cena proizvoda skoči. Njima treba ponuditi funkcionalnost.

2. Oni kojima je prioritet zdravlje – najbitnije im je da proizvod doživljavaju kao zdrav. Ovo je druga po veličini grupa potrošača. U strahu su zbog koronavirusa, najčešće imaju porodice i brinu i o njihovom zdravlju. Proizvod koji im nudite mora biti zdrav i uticati na poboljšanje zdravlja.

3. Oni kojima je prioritet planeta – imaju pojačanu ekološku svest i razmišljaju o budućnosti. Bitno im je da poslujete etički i da budete ekološki svesni.

4. Oni kojima je prioritet društvo – ovo su ljudi koji bi menjali svoje potrošačke navike da pomognu društvu. Uglavnom su u pitanju visokoobrazovani pojedinci. Važno im je da podrže zajednicu i da tačno vide gde njihov novac odlazi.

5. Oni koji ulažu u iskustvo – u istraživanju najmalobrojnija grupa. 50% ovog tipa potrošača su milenijalci i pripadnici generacije Z. Troše novac da uživaju i žele ono što im obećava iskustvo za pamćenje. Najpre će se vratiti svakodnevnim aktivnostima, poput odlaska u barove i kafiće, kada pandemija prođe.

Treba imati u vidu da istraživanje još uvek ne obuhvata Srbiju i da je gotovo izvesno da je situacija u našoj zemlji nešto drugačija od analizirane. Prve dve grupe se verovatno poklapaju – najveća je ona koja vrednuje pristupačnost, dok je sledeća po veličini ona kojoj je glavna briga zdravlje. Pretpostavićemo da je broj onih kojima su prioriteti društvo i planeta nešto niži jer u Srbiji nije u toj meri rađeno na razvijanju svesti o ovim pitanjima, dok je broj potrošača koji na prvo mesto stavljaju iskustvo nešto veći od onog koji pretpostavlja navedeni indeks.

Kakve god da su tačne brojke, ove navike prilikom kupovine treba ispratiti i brzo im se prilagoditi ukoliko želimo da postanemo (ili ostanemo) prvi izbor potrošača u vremenu koje dolazi.

Napišite komentar

Broj komentara 0