Datum objave 09.03.2021. 14:40
Igor LazarevićOvo je poslednji korak u pokretanju novog poslovnog poduhvata. Zapravo, ovde je više reč o sponi sa razvojem poslovanja, nego o klasičnom koraku u pokretanju startap biznisa. Dakle, nakon što smo sve osmislili, isplanirali i pripremili, i nakon što smo razvili proizvod ili uslugu, koje smo počeli da prodajemo, sledi lagani ulazak u vode redovnog poslovanja – sledi nam stabilizacija i širenje poslovanja.
Stabilizacija i širenje poslovanja ujedno znače i da polako izlazimo iz zone visokog rizika karakteristične za rane faze razvoja biznisa i da ulazimo u zonu stabilnijeg i izvesnijeg poslovanja, što znači da smo pronašli svoje mesto na tržištu. Kada ga jednom pronađemo, važno je da ga zadržimo i dalje razvijamo, što je poseban izazov. Što se tiče stabilizacije poslovanja, imamo:
Što se tiče širenja poslovanja, to je nešto što će nas pratiti sve dok se budemo bavili biznisom. Na savremenom tržištu, koje je veoma turbulentno, nije dovoljno da održavamo isti nivo aktivnosti, već je potrebno da rastemo i da se razvijamo. Ukoliko to ne budemo radili, pregaziće nas konkurencija i napuštaće nas kupci.
Šta znači širenje poslovanja? To znači razvoj u sledećim pravcima:
Jedan od korisnih alata za praćenje razvoja poslovanja je i matrica „proizvod-tržište“ ili Ansofova matrica, koja je dobila ime po američkom menadžeru ruskog porekla Igoru Ansofu. Ova matrica nam govori u kojim pravcima možemo dalje razvijati poslovanje, gledajući proizvode i tržišta na kojima poslujemo. Tako imamo postojeće i nove proizvode (x-osa), i postojeća i nova tržišta (y-osa), i u skladu sa tim četiri moguće strategije:
- Koncentrična – kada se širimo sa tehnološki sličnim proizvodima i uslugama (npr. kada se bavimo proizvodnjom igračaka i ulazimo u posao proizvodnje proizvoda od plastike)
- Horizontalna – kada se širimo sa proizvodima i uslugama koje nisu tehnološki slični (npr. kada imamo restoran i kada ulazimo u posao sa primarnom proizvodnjom hrane)
- Konglomeratska – kada se širimo i koncentričnim i horizontalnim putem (npr. kada se bavimo stočarstvom i kada ulazimo u posao sa prometom nekretninama)
Važno pitanje je i pitanje rasta i razvoja. U tom smislu, imamo:
Pravce rasta, koji mogu biti ekspanzija i diversifikacija. Ekspanzija predstavlja rast u okviru postojeće delatnosti, dok diversifikacija predstavlja ulazak u nove delatnosti. Npr. ako imamo pekaru, ekspanzija znači da ponudu možemo proširiti i sa drugom hranom, dok diversifikacija znači da ulazimo u potpuno novi biznis kao što je dečija igraonica. Diversifikacija inače može biti koncentrična i konglomeratska. Koncentrična diversifikacija može biti diversifikacija unapred i diversifikacija unazad. U prvim slučaju, preuzimamo kanale prodaje (npr. ako proizvodimo boje i lakove i potom preuzmemo lanac farbara), dok u drugom slučaju preuzimamo dobavljače (npr. ako proizvodimo boje i lakove i potom kupimo firmu koja se bavi proizvodnjom određenih sirovina). Konglomeratska diversifikacija označava širenje izvan okvira naše delatnosti, kada se širimo u svim pravcima (npr. nekretnine, hrana i energetika).
Metode rasta, koji mogu biti interni, eksterni i kombinovani metod. Interni (organski) rast je rast kod kojeg rastemo isključivo tako što razvijamo sopstveni biznis. Eksterni rast je rast kod kojeg rastemo tako što preuzimamo (kupujemo) druge firme i biznise. Kombinovani rast je kombinacija ova dva.
Za kraj, hajde da sumiramo sve dosadašnje korake, kao što je prikazano na ilustraciji.
Autor teksta je Igor Lazarević, poslovni savetnik sa više od 20 godina iskustva u razvoju poslovanja
3
0
Da biste ostavili komentar potrebno je da budete
registrovani korisnik.Datum objave 01.05.2023.
Datum objave 25.04.2023.
Datum objave 03.11.2022.
Datum objave 01.05.2023.
Datum objave 25.04.2023.
Datum objave 03.11.2022.