Kažu da nije sve u novcu, ali da se bez novca ne može.
Da bismo pokrenuli startap potrebno je da obezbedimo finansije. Finansije su nam potrebne za početna ulaganja (da počnemo) i za obezbeđenje tekuće likvidnosti (da možemo da radimo). Konkretno to su:
Ulaganja u robu (roba koju dalje prodajemo)
Ulaganja u materijal (sirovine, rezervni delovi)
Ulaganja u opremu (mašine, računari, oprema za rad)
Ulaganja u poslovni prostor (zakup, adaptacija, uređenje)
Ulaganja u nematerijalnu imovinu (licence, prava, koncesije)
Ulaganja u plate zaposlenih (prodavci, tehnolozi, programeri)
Ulaganja u novčana obrtna sredstva (za održanje likvidnosti)
Ostala ulaganja (naknade, takse, dozvole, porezi)
Zavisno od vrste biznisa i poslovnih ambicija, ta ulaganja mogu biti relativno mala (npr. do 50 hiljada evra), srednja (npr. do 200 hiljada evra), a mogu biti i velika (npr. 2 miliona evra). Što su veća ulaganja, to su nam potrebni ozbiljniji izvori finansiranja i više truda oko pribavljanja sredstava.
U načelu, imamo sopstvene, pozajmljene i dobijene izvore finansiranja.
Sopstveni izvori finansiranja (sopstvena sredstva) obuhvataju:
Ulaganja u novcu i novčanim ekvivalentima (npr. menice ili obveznice)
Ulaganja u stvarima i materijalnim ekvivalentima (npr. sirovine ili oprema)
Ulaganja u alternativnim valutama (npr. kriptovalute ili digitalne valute)
Ulaganja u proizvodima i uslugama (npr. zavese, fiskalne kase ili računari)
Ulaganja u zemljištu i nekretninama (npr. poslovni prostor ili garaža)
Ulaganja u biološkim sredstvima (npr. voćnjaci, zasadi, stada, matice)
Ulaganja u pravima i koncesijama (npr. patenti, licence, ili robne marke)
Ulaganja u ostalim oblicima (kompenzacije, otkupljena dugovanja itd)
Gde preduzetnici sve mogu potražiti finansije?
Vlasnici i suvlasnici – ušteđevina, pozajmice, oprema itd.
Strateški partneri – dobavljači, kooperanti, kupci itd.
Sopstveni biznis – zadržana dobit, amortizacija, rezerve itd.
Zadržana sredstva – odložene obaveze, primljeni avansi itd.
Domaće banke – kratkoročni i dugoročni krediti
Međunarodne banke – IBRD, IFC, mikro krediti itd.
Lizing kompanije – poslovni i finansijski lizing
Smeli ulagači – biznis anđeli, VC fondovi itd.
Virtuelni ulagači – kriptovalute, digitalne valute itd.
Institucionalni investitori – investicioni fondovi itd.
Domaći fondovi – fondovi, agencije, ministarstva itd.
Međunarodni fondovi – EU fondovi, USAID, NVO itd.
Berza – akcije, obveznice, komercijalni zapisi, IPO itd.
Zajednica – crowdfunding i crowdsourcing platforme
Ostalo – zalagaonice, privatne pozajmice itd.
Za preduzetnika je najvažnije da dobije finansije. Međutim, važno je i da vodi računa o pravilima finansiranja kako ne bi došao u stanje finansijske neravnoteže. Ta pravila otprilike govore sledeće:
Voditi računa o zadržavanju kontrole
Voditi računa o finansijskoj stabilnosti
Voditi računa o finansijskoj nezavisnosti
Voditi računa o tome da se ne prezadužimo
Voditi računa o zlatnom bankarskom pravilu
Za kraj, još nešto korisno za startap biznise – način funkcionisanja smelih fondova. Smeli fondovi obuhvataju biznis anđele (Business Angels) i fondove smelog kapitala (Venture Capital Funds). Oni po pravilu ulažu u rane faze razvoja biznisa (dakle, u startap biznise) iz dva razloga – zato što smatraju da je takvo ulaganje društveno odgovorno i zato što očekuju da ostvare visoku zaradu u budućnosti. Fondovi smelog kapitala obično zauzvrat dobijaju određeni udeo u vlasništvu biznisa. Postoje sledeći nivoi finansiranja:
Pre-Seed Funding – manje ulaganje u najranijim fazama razvoja biznisa
Seed Funding – prvo ozbiljnije ulaganje kod kojeg se stiče udeo u vlasništvu
Funding Rounds – dalja ulaganja koja pomažu dalji razvoj biznisa, i to:
Serija A – optimizacija baze korisnika i ponude proizvoda
Serija B – proširenje tima i povećanje prodaje na tržištu
Serija C – razvoj novih proizvoda i ulazak na nova tržišta
Nakon što startap biznis preživi (pomoću Pre-Seed i Seed investicija) i razvije se (pomoću rundi finansiranja), biznis se dalje razvija i sredstva prikuplja na ostale načine (dokapitalizacija, ulaganje velikih ulagača, izlazak na berzu itd) ili pronalazi kupca koji biznis kupuje u procesu akvizicije (tzv. „Exit“ strategija).
U sledećem tekstu: korak 7 – obezbeđenje logistike.
Autor teksta je Igor Lazarević, poslovni savetnik sa više od 20 godina iskustva u razvoju poslovanja